I pored neverovatnog razvoja tehnologije poslednjih decenija, ovo tek sada saznajemo
Zašto svet na mapi ne izgleda onako kako zaista jeste
Većina nas je odrasla gledajući istu mapu sveta – onu koju smo učili u školi, koju smo viđali na zidovima učionica i u atlasima. Na toj mapi Grenland je skoro veličine Afrike, Evropa deluje centralno i "dominantno", dok se afrički kontinent nekako uvek činio "manjim nego što bi trebalo". Ali šta ako ti kažemo da ta mapa nikada nije bila verodostojna?
Dobrodošli u svet Merkatorove projekcije – karte koja je više služila navigaciji nego istini.
Šta je zapravo Merkatorova projekcija i zašto je "lažna"?
Još u 16. veku, flamanski kartograf Gerardus Mercator kreirao je mapu sveta koja je savršeno odgovarala potrebama tadašnjih moreplovaca. Problem je u tome što je Zemlja sfera, a kada pokušate da je prikažete kao ravan papir, dolazi do izobličenja. Merkatorova projekcija razvlači kontinente kako bi sačuvala pravce – što je korisno za navigaciju, ali potpuno netačno kada su u pitanju stvarne veličine i razmere.
Na toj mapi:
Grenland izgleda skoro kao Afrika, iako je Afrika zapravo skoro 14 puta veća!
Evropa deluje veća nego Južna Amerika, iako je Južna Amerika skoro dvostruko veća.
Sjedinjene Američke Države izgledaju impozantnije u odnosu na Afriku, iako su višestruko manje.
Namerno ili slučajno? Da li su mape kreirane da favorizuju određene delove sveta?
Iako je Merkatorova projekcija tehnički bila stvorena za praktične svrhe plovidbe, tokom istorije je korišćena i kao alat moći i percepcije. Time što je "uvećavala" Evropu i Severnu Ameriku, a "umanjivala" Afriku i južnu hemisferu, doprinosila je stvaranju osećaja dominacije i nadmoćnosti "globalnog Severa".
Zanimljivo je napomenuti da su neki savremeni istoričari i geografi ukazivali da su ovakve mape mogle da utiču i na kolonijalni pogled na svet, gde su zemlje globalnog juga delovale nevažno i marginalno, čak i na nivou vizuelnog prikaza.
Kako danas izgleda prava mapa sveta? Google nas (konačno) osvežava
Do skoro, čak je i Google Maps koristio Merkatorovu projekciju. Međutim, od 2018. godine, Google je počeo da koristi interaktivni prikaz planete, koji se menja u zavisnosti od zumiranja, i koji prikazuje Zemlju kao sferu, a ne kao ravnu površinu.
Zahvaljujući tome, po prvi put na popularnoj mapi Afrika izgleda ogromno, onako kako zaista jeste, dok Grenland izgleda kao ono što zapravo jeste – samo ostrvo, koje jeste veliko, ali ni blizu veličine kontinenta.
Neke zanimljivosti koje verovatno niste znali:
Afrika može da "proguta" SAD, Kinu, Indiju, celu Istočnu Evropu i još da ostane mesta!
Brazil je veći od celokupne Evrope, ali to nećete primetiti na Merkatorovoj karti.
Antarktik izgleda ogroman na starim mapama, ali u stvarnosti je znatno manji – njegovo "uvećanje" dolazi zbog izobličenja na polovima.
Postoje alternativne mape, kao što je Gall-Peters projekcija, koja prikazuje zemlje u pravim razmerama, ali ne izgleda "uglađeno" kao Merkatorova.
National Geographic je tek 2018. godine konačno odbacio Merkatorovu projekciju u svojim edukativnim materijalima.
Da li smo živeli u kartografskoj iluziji?
Ne može se reći da je Merkatorova mapa "laž" u smislu zle namere – ali je svakako bila netačna, a njena dugotrajna upotreba doprinela je iskrivljenoj slici sveta koju smo svi nesvesno nosili u glavi.
Na sreću, danas imamo pristup interaktivnim mapama, satelitskim snimcima i alatima koji nam omogućavaju da vidimo svet onakvim kakav zaista jeste. Možda je vreme da oslobodimo i svoj pogled, i da svet posmatramo sa svih strana – ne samo sa severa.