"Sadimo 150 crvenih hrastića!
Pravimo šumu - proizvodimo vazduh za sve nas" - napisao je Stefan Drljača na Fejsbuku ispod fotografije mlade sadnice hrasta kada je sa bratom počeo da pravi šumu na svom placu, u martu 2016. godine.
Tri godine kasnije, na Stefanovoj livadi u selu Dučalovići u podnožju planina Ovčar i Kablar, raste ne samo buduća hrastova šuma, već i sadnice borova, breze, lipe i drugog drveća i biljaka.
"Ne samo što je dobrobit uzgajanja šuma da stvaraju kiseonik i budu naša pluća, šume čuvaju tlo, smanjuju klizišta, pružaju stanište životinjama, daju im hranu i još mnogo toga", kaže Drljača za BBC na srpskom.
Sve je počelo sasvim slučajno, kada je neko u selu oglasio da prodaje livadu u nastavku njegovog porodičnog placa. Pomislio je da bi bilo dobro da je kupi i da će "za nešto već valjati", iako nije u početku bio siguran šta će sa njom jer živi u Beogradu i nema vremena da se bavi ozbiljnijim voćarstvom.
Javila se ideja o šumi.
Prvih 150 hrastića došlo je iz obližnjeg rasadnika javnog preduzeća Srbijašume, koje sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva sprovodi programe pošumljavanja i brine o šumskim gazdinstvima, ali i savetuje ljude oko sadnje.
"Kako sam dalje čitao na internetu o šumama uopšte kako je bitno da postoji biodiverzitet, da ima što više vrsta i zašto je sve to dobro, počeo sam da sadim sve živo. Da ne bude samo hrast, već sve što mi padne na pamet", objašnjava dalje ovaj tridesetjednogodišnjak.
izvor: BBC, agencije, foto: Couleur, Pixabay, ilustracija
raz makk